Демант на текстове о пензионисању полицијских службеника
- 30.10.2026.
- 14:10
- Испис
Због интереса јавности а поводом злонамјерних текстова које објављују поједини портали, у којима се директор Државне агенције за истраге и заштиту (у даљем тексту: Агенција), г. Дарко Ћулум оптужује да врши притисак на Федералну управу полиције и кантонална министарства унутрашњих послова да уплате доприносе за пензијско-инвалидско осигурање полицијским службеницима Агенције, како би убрзао пензионисање Бошњака, посебно оних који су „жељели ухапсити Додика“, дужни само ради објективног и истинитог информисања јавности, упутити демант на овакве тенденциозне текстове који се у континуитету објављују од стране појединих новинара који су породично, пријатељски, политички или на други начин повезани са појединим бившим полицијским службеницима Агенције.
Наиме, Законом о доприносима прописана је обавеза послодавца да приликом сваке исплате плате и других примања изврши обрачун и исплату доприноса запосленом. Дакле, у питању је законска обавеза а не „протокол“ или воља послодавца. У складу са Законом о полицијским службеницима Босне и Херцеговине, полицијском службенику престаје радни однос када напуни 40 година пензијског стажа без обзира на године живота или када наврши 65 година старости и одређени број година пензијског стажа. То су законске обавезе које не зависе од воље послодавца или запосленог. Обзиром да је надлежна служба Агенције утврдила да поједини полицијски службеници имају навршене године радног стажа који представља основ за престанак радног односа по сили закона, Агенција је упутила дописе МУП-овима у којима су такви полицијски службеници били запослени прије Агенције, а ради подсјећања на законску обавезу уплате недостајућих доприноса, како би се поступало на једнак начин према свим полицијским службеницима у складу са законом и како би се спријечиле злоупотребе. Дешавало се да су поједини МУП-ови извршили уплате доприноса али да у одређеним периодима исте нису евидентиране, затим да од стране истог МУП-а и за исти период, за поједине полицијске службенике су евидентиране све уплате док за друге нису итд. То нема никакве везе са било којим појединцем, са његовом националном, етничком, ентитетском или било каквом другом припадношћу. Жалосно је да се управо инсистирање на једнаком и законитом поступању, проглашава незаконитим. Управо супротно поступање отворило би питање злоупотреба и незаконитог поступања.
Директор Агенције не може убрзати пензионисање, како то наводе поједини медији, нити директор Агенције може утицати на остварење стажа осигурања полицијског службеника. Полицијском службенику престаје радни однос кад испуни прописане услове, по сили закона а не по вољи директора, без обзира о коме се ради и без обзира да ли је и кога желио ухапсити.
У сваком случају, свако рјешење о престанку радног односа због испуњавања услова за пензионисање, подложно је преиспитивању по жалби пред другостепеним органом као и пред надлежним судом. Међутим, полицијски службеници који се спомињу у текстовима не споре да су испунили законске услове за престанак радног односа по сили закона, него злонамјерно желе да дискредитују Агенцију и директора.