SIPA

Обавјештавамо јавност и упозоравамо привредна друштва на учестале преваре на штету привредних друштава у Босни и Херцеговини „хаковањеm“ е-маил комуникације са пословним партнерима у иностранству.

Превара се одвија тако што извршиоци кривичног дјела пресрећу е-маил комуникације привредних друштава из Босне и Херцеговине са партнерима из иностранства. На профактурама и фактурама врше се измјене у дијелу који се односи на инструкцију за плаћање тако што се уносе подаци рачуна другог правног лица, отвореног у некој другој банци или банци у другој држави, или рачуна физичког лица. На овај начин се привредно друштво из Босне и Херцеговине наводи да уплати новац на рачуне правних или физичких лица који су под контролом „хакера“, односно организатора преваре. Постоје и примјери да се уносе подаци правног лица истог назива, регистрованим у другој држави. У овим случајевима, након што је трансакција реализована, новац се одмах подиже у готовини или трансферише на рачуне у другим банкама или земљама.

Да би се заштитила од оваквих превара, привредна друштва треба да обрате пажњу на изненадну промјену инструкција за плаћање, нпр. промјена банке и броја рачуна, а посебно ако нове инструкције захтијевају да се плаћање изврши у различиту државу од уобичајене. У овим случајевима потребно је са партнерима у иностранству провјерити оригиналност инструкције. Овакву комуникацију потребно је остварити путем бројева телефона и е-маил адреса познатих одраније, јер постоји могућност да су на пресретнуте и измијењене документе унесени лажни бројеви телефона на које се јављају управо они који су пресрели е-маил комуникацију.

Такође, уочене су и преваре на штету страних правних лица, при чему се новац из таквих превара трансферише на рачуне физичких и правних лица у Босни и Херцеговини. За подизање таквог новца углавном се ангажују тзв. „новчане муле“ („money mules“), односно физичка лица која нису свјесна да врше кривично дјело или лица склона извршењу различитих кривичних дјела, социјално угрожена лица или лица која због различитих дугова, за обећану провизију подижу новац и предају га организаторима превара.

Ради откривања и превенције наведених кривичних дјела, Финансијско-обавјештајно одјељење Државне агенције за истраге и заштиту сарађује са банкама, односно Удружењем банака Босне и Херцеговине, те са Федералном управом полиције и Министарством унутрашњих послова Републике Српске, који су надлежни за спречавање и откривање превара на рачун домаћих привредних друштава. Финансијско-обавјештајно одјељење, такође, сарађује са страним финансијско-обавјештајним јединицама и органима за провођење закона.

 У случају да физичка и правна лица сматрају да су постали жртва преваре, потребно је да без одлагања обавијесте финансијску институцију преко које су обавили трансфер новца, као и најближу полицијску управу.